Svečanost u Paraćinu

Povodom završetka projekta za razminiranje na lokaciji „Paraćin - 8“, opština Paraćin, u Paraćinu je 24.12.2016. godine upriličena svečanost na kojoj su prisustvovali rukovodstvo Centra za razminiranje, predstavnici izvođača radova „Emerkom dimajning“-a, predstavnici lokalne samouprave, predstavnici Sektora za vanredne situacije.

Jovica Simonović i Vladimir Aleksandrovič Ševčenko

Tom prilikom zamenik generalnog direktora „Emerkom dimajning“-a, g. Ševčenko, u ime generalnog direktora „Emerkom dimajning“-a, g. Žavnerčika, uručio je zahvalnicu direktoru Centra za razminiranje, g. Simonoviću, za operativnu pomoć u rešavanju pitanja u vezi sa delatnošću rusko-srpskog odreda za humanitarno razminiranje u 2016. godini, kao i za nesebičnu stručnu pomoć u realizaciji projekta „Paraćin-8“.

Dragiša Nikolić i Bogdan Pilipčuk

Takođe, rukovodilac projekta „Paraćin-8“, g. Pilipčuk, uručio je zahvalnicu višem savetniku za poslove nadzora i usklađivanje razminiranja u Centru za razminiranje, g. Nikoliću, za operativnu i stručnu pomoć u kontroli kvaliteta očišćenih teritorija Republike Srbije prilikom realizacije projekta „Paraćin -8“.

Jovica Simonović i Bogdan Pilipčuk

Ovim je potvrđen doprinos Centra za razminiranje u konstruktivnom rešavanju pitanja u oblasti humanitarnog razminiranja.

Završeno razminiranje još jedne lokacije u Paraćinu

Realizacija Projekta za razminiranje na lokaciji „Paraćin - 8“, opština Paraćin, okončana je 22.12.2016. godine.

Na ovom projektu koji je izradio Centar za razminiranje, koji je i kontrolisao kvalitet izvedenih radova, razminiranje je obavila ruska državna agencija „Emerkom“, odnosno njena specijalizovana organizacija „Emerkom dimajning“, koja već osmu godinu obavlјa razminiranje u blizini vojnog magacina u kome je 19.10.2006. godine došlo do požara i eksplozije.

Površina ovog projekta iznosi 661.042 m2 i predstavlјa do sada najveći godišnji projekat koji je „Emerkom dimajning“ realizovao u Paraćinu. Pronađeno je i bezbedno uništeno više od 90 komada neeksplodiranih ubojitih sredstava (NUS).

Realizacijom ovog projekta otklonila se opasnost koju NUS predstavlјa za lјude i životnu sredinu, doprinelo se povećanju bezbednosti stanovnika i stvaranju mogućnosti za bezbedno korišćenje zemlјišta, kao i eksploataciju šume.

Projekat je finansiran sredstvima Vlade Ruske Federacije, u okviru pomoći Republici Srbiji u razminiranju teritorija i objekata.

Ruska Federacija od 2008. godine pruža pomoć Republici Srbiji u oblasti humanitarnog razminiranja. Pored projekata razminiranja u Paraćinu, 9 lokacija, u periodu 2009-2015. godine, pri čemu je razminirana površina od 3.943.818 m2, na kojoj je pronađeno i uništeno 12.505 komada raznih vrsta NUS, realizovana su i 4 projekta čišćenja kasetne municije u Nišu, gde je očišćeno 741.379 m2 i uklonjeno 452 komada kasetne municije i ostalog NUS.

Planirano je da u 2017. godini, prema projektu Centra, „Emerkom dimajning“ nastavi razminiranje površine koja je zagađena raznim vrstama neeksplodiranih ubojitih sredstava (NUS) i njihovim ostacima, nakon požara i eksplozije, koji su zahvatili vojni magacin „Paraćinske utrine“. Površina projekta koji će biti realizovan u 2017. godini je 775.200 m2, a radovi će se izvoditi na teritoriji opštine Ćuprija.

Održan 15. sastanak država strana Otavske konvencije

U Santijagu, u Čileu, u periodu od 28. novembra do 01. decembra 2016. godine, održan je 15. sastanak država strana Konvencije o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i o njihovom uništavanju (Otavska konvencija).

Na ovom sastanku države potpisnice Konvencije i države koje nisu potpisnice, zainteresovane organizacije i članovi civilnog društva imali su priliku da procene napredak u sprovođenju obaveza prema ovoj konvenciji, kako u segmentu čišćenja mina, tako i u segmentima uništavanja zaliha i pomoći žrtvama i razgovaraju o tome kako da se postigne zajednički cilj - svet bez mina do 2025. godine.

Predstavnica Republike Srbije prisutne je upoznala sa specifičnošću minske situacije u našoj državi, budući da se ne radi o klasičnim minskim poljima, već grupama mina koje nisu postavljane ni po kakvim standardima, što u smislu vremena i neophodnih finansijskih sredstava umnogome usložnjava njihovo uklanjanje. Takođe, predstavljeni su prethodni rezultati, kao i izazovi sa kojima se R Srbija suočava kako bi u okviru odobrenog zahteva za petogodišnje produženje roka (do 2019. godine) okončala razminiranje preostalog miniranog prostora u cilju zaštite svog stanovništva, ali i u pravcu povećanja globalne ljudske bezbednosti i time pokazala potpunu posvećenost R Srbije ovoj konvenciji.

Saopštenje Centra za razminiranje povodom nesreće koja se dogodila prilikom realizacije projekta za humanitarno razminiranje i čišćenje kopnenih površina od neeksplodiranih ubojitih sredstava sa lokacije „Pančićev vrh - 1“ na Kopaoniku, opština Raška

U toku izvođenja radova na Projektu za humanitarno razminiranje i čišćenje kopnenih površina od neeksplodiranih ubojitih sredstava sa lokacije „Pančićev vrh - 1“ na Kopaoniku, broj 0160/14, opština Raška, dana 21.08.2016. godine, oko 9 časova, prilikom otkopavanja pronađene kasetne municije, dogodila se nesreća u kojoj je povređen deminer M.G. (42).

Prema projektu koji je izradio Centar za razminiranje, koji i prati njegovu realizaciju i vrši kontrolu kvaliteta izvedenih radova, izvođač radova je konzorcijum koji sačinjavaju deminerske organizacije „Saturnia“ d.o.o. i „Stop minama“.

Investitor radova, koji je i vlasnik zemljišta na kome se obavljaju radovi i koji je u tenderskom postupku i izabrao izvođača, je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore „SMATSA“ d.o.o. Radi se o prostoru koji nije dostupan civilnom stanovništvu.

Prema prvim informacijama koje je Centar dobio od izvođača radova, povređeni deminer je odmah nakon nesreće prebačen najpre u Opštu bolnicu u Novom Pazaru, a potom u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Na osnovu raspoloživih informacija, nalazi se van životne opasnosti.

Tim Centra za razminiranje se odmah po prijemu informacije o nesreći uputio na lokaciju gde su se obavljali radovi kako bi na licu mesta sagledao činjenično stanje u cilju preduzimanja odgovarajućih mera, u okviru svojih nadležnosti, a u skladu sa Projektom i drugim zakonskim odredbama.

U međuvremenu, radovi su prekinuti i formirana je Komisija za utvrđivanje načina na koji je došlo do nesreće.

Prema podacima iz avgusta 2016. godine, sumnja se da se na teritoriji Republike Srbije kasetna municija nalazi na prostoru od oko 3.000.000 m2, mine se nalaze na prostoru od oko 2.000.000 m2, dok se avionske bombe – rakete nalaze na više od 150 lokacija.

Do sada je od mina i neeksplodiranih ubojitih sredstava očišćen prostor od oko 20.000.000 m2.

Razminiranje u Paraćinu

Realizacija „Projekta za razminiranje na lokaciji Paraćin - 8“ počeće 25.07.2016. godine.

Na ovom projektu koji je izradio Centar za razminiranje, koji će i kontrolisati kvalitet izvedenih radova, izvođač radova je ruska državna agencija „Emerkom“, odnosno njena specijalizovana organizacija „Emerkom dimajning“, koja već osmu godinu obavlja razminiranje u blizini vojnog magacina u kome je 19.10.2006. godine došlo do požara i eksplozije.

Površina ovogodišnjeg projekta iznosi 661.042 m2 i predstavlja do sada najveći godišnji projekat koji će „Emerkom dimajning“ realizovati u Paraćinu. Ova lokacija se prema rezultatima izviđanja Centra smatra najzagađenijom neeksplodiranim ubojitim sredstvima (NUS) u odnosu na preostalu zagađenu površinu (oko 3.000.000 m2) u civilnoj upotrebi.

Realizacijom ovog projekta otkloniće se opasnost koju NUS predstavlja za ljude i životnu sredinu, doprineće se povećanju bezbednosti stanovnika i stvaranju mogućnosti za bezbedno korišćenje zemljišta, kao i eksploataciju šume.

Prema planu izvođača radova, radovi će trajati do kraja decembra 2016. godine.

Projekat se finansira sredstvima Vlade Ruske Federacije u okviru pomoći R Srbiji u razminiranju teritorija i objekata.

Podsećanja radi, do sada je u Paraćinu, u periodu 2009-2015. godine, razminirana površina od 3.943.818 m2, na kojoj je pronađeno i uništeno 12.505 komada raznih vrsta NUS.

Održan 19. međunarodni sastanak direktora nacionalnih centara za razminiranje i savetnika Ujedinjenih nacija (UN)

U periodu od 16. do 19. februara 2016. godine, u Ženevi, Švajcarska, održan je 19. međunarodni sastanak direktora nacionalnih centara za razminiranje i savetnika UN. Sastanak su organizovali Služba UN za razminiranje (UNMAS) i Ženevski međunarodni centar za humanitarno razminiranje (GICHD).

U kontekstu rada 70. zasedanja Generalne skupštine UN o kritičnosti protivminskog delovanja u pružanju humanitarne pomoći, kao i pripremnog procesa za Svetski humanitarni samit u maju 2016. godine, ovaj sastanak je bio naročito usmeren na protivminsko delovanje u odnosu na međunarodnu humanitarnu agendu.

Predstavnici protivminske zajednice su imali priliku da predstave postignute rezultate i ukažu na izazove sa kojima se suočavaju. Takođe, predstavljene su inovativne ideje, uključujući upotrebu bespilotnih vazdušnih sistema za mapiranje, razvoj novih GPS sistema za oslobađanje zemljišta upotrebom pasa za otkrivanje mina, kao i korišćenje mobilne tehnologije.

Na ovom sastanku učestvovali su predstavnici donatora, predstavnici međunarodnih humanitarnih organizacija, predstavnici centara za razminiranje iz celog sveta.

Predstavnik Republike Srbije na ovom skupu, Jovica Simonović, v.d.direktora Centra za razminiranje, u bilateralnim razgovorima sa predstavnicima donatora i međunarodnih organizacija ukazao je na probleme u vezi sa humanitarnim razminiranjem u Srbiji, sa posebnim osvrtom na odobreni zahtev za petogodišnje produženje roka za ispunjavanje obaveza po članu 5. Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina (Otavska konvencija).

Takođe, s obzirom da u Republici Srbiji, pored površina zagađenih minama, postoje i površine zagađene kasetnom municijom, avionskim bombama - raketama i drugim neeksplodiranim ubojitim sredstvima (NUS) i da su za razminiranje navedenih površina potrebna velika finansijska sredstva, ukazao je i na potrebu povećanja međunarodnih donacija za finansiranje naših projekata za razminiranje, kako bi se problemi u vezi sa minama, kasetnom municijom i drugim NUS što pre rešili.