Минска ситуација
МИНСКА СИТУАЦИЈА ЈАНУАР 2024.
Проблеми у вези са хуманитарним разминирањем у Србији су бројни, а брзина њиховог решавања зависи од обезбеђења средстава за разминирање.
За усклађивање послова у вези са хуманитарним разминирањем, у Србији је 2002. године основан Центар за разминирање као самостални државни орган.
Приликом оснивања Центра, представници релевантних међународних организација су тражили да се Центар за разминирање у Србији, као и у другим земљама у региону, формира као самостални државни орган, изван такозваних „министарстава силе“ (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране). Том приликом је недвосмислено указано да само уколико Центар буде цивилни орган, који није у саставу поменутих министарстава, може рачунати на помоћ међународних организација и донатора.
Центар за разминирање у Србији, поред осталог, обавља извиђање локација за које се сумња да су загађене касетном муницијом, минама и другим неексплодираним убојитим средствима (НУС), израђује пројекте за разминирање, доставља их донаторима или међународним фондацијама ради обезбеђења донација за њихову реализацију, врши контролу квалитета разминирања, обавља међународну сарадњу, стара се о спровођењу међународних стандарда и извршавању међународних уговора и др.
У Србији разминирање обављају специјализована предузећа и друге организације које су за те послове регистроване, технички опремљене и кадровски оспособљене.
Конкурсне процедуре за избор извођача радова за реализацију пројеката за хуманитарно разминирање који се финансирају из међународних донација спроводи донатор, по правилу уз учешће међународних фондација преко којих пласира донације. У осталим случајевима конкурсне процедуре спроводи инвеститор.
Подаци о површинама на којима се налази касетна муниција, авионске бомбе – ракете, мине и други НУС, који ће бити изнети у овом материјалу, не односе се на земљиште и објекте које користи војска и полиција у Србији.
Касетна муниција
Утврђено је да је у току бомбардовања 1999. године НАТО деловао касетним бомбама по више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући општине на Косову и Метохији. (Град Ниш – општина Медијана и општина Црвени Крст, Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница,Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот).
Приликом бомбардовања снаге НАТО-а су користиле следеће касетне бомбе: РБЛ – 755, ЦБУ – 87, ЦБУ – 99, АГМ – 154/А и БЛ-755 у којима се налазило од 145 до 247 комада касетне муниције типа МК-1, МК-4, МК-118, БЛУ-97А и БЛУ-97А/Б.
У току и непосредно након бомбардовања, полиција и војска Србије је уклањала неексплодирану касетну муницију која се налазила на површини земље што је значајно утицало на смањење броја страдалих, пре свега, деце.
С обзиром да том приликом није откривана и уништавана неексплодирана касетна муниција која је продрла у земљу, тај посао се сада обавља како би се у потпуности осигурала безбедност људи.
На територији Републике Србије касетна муниција се још увек налази на површини од око 750,000 m2.
У складу са Међународним стандардима до сада је касетна муниција очишћена са површине од 13.100.000 м2.
Средства за обављена чишћења од касетне муниције обезбеђена су:
- преко Међународне фондације за јачање безбедности људи (ITF) из донација САД, Норвешке, Немачке, Ирске, Чешке и Јужне Кореје;
- Фабрика дувана у Нишу је 2004. године финансирала разминирања круга те фабрике;
- Министарство за капиталне инвестиције Републике Србије и Дирекција за урбанизам и изградњу у општини Рашка финансирали су 2006., односно 2009. године чишћење касетне муниције на две локације на Копаонику, док је 2016. године Контрола летења Србије и Црне Горе “СМАТСА” д.о.о. финансирала чишћење касетне муниције на једној локацији на Копаонику.
- Влада Руске Федерације је 2008., 2009., 2013. и 2014. године године финансирала разминирање – чишћење касетне муниције са четири локације у Нишу.
Авионске бомбе – ракете на копну
Претпоставља се да се, од бомбардовања 1999. године, неекплодиране авионске бомбе-ракете налазе на територији Р Србије на око 150 локација у земљи на дубини и до 20 метара.
Извиђање осталих локација за које се сумња да су загађене неексплодираним авионским бомбама – ракетама је у току.
Мине
Након прикуплјања релевантних информација, Центар је у сарадњи са ИТФ-ом организовао извиђање на простору од око 10.000.000 м2 за који се сумњало да је миниран у пограничном подручју са Хрватском, у селима Јамена, Моровић и Батровци у општини Шид.
Утврђено је да су противпешадијске и противтенковске мине биле поставлјене на површини од 5.906.791 м2.
Разминирање наведеног простора завршено је 10.новембра 2009. године, према 44 пројекта Центра. Пронађено је и уништено 5.139 разних врста мина. Разминирано землјиште је враћено на употребу и безбедно се користи.
За разминирање наведеног простора ИТФ је из донација САД, Шпаније, Немачке, Норвешке, Канаде, Чешке и ЕУ обезбедио средства за реализацију 43 пројекта, док је један пројекат финансирала Грађевинска дирекција Србије.
На територији Србије, у пограничном подручју са Хрватском више нема минских полја.
Залихе противпешадијских мина су уништене у мају 2007. године.
Противпешадијске мине се не производе у Србији.
Крајем 2009. године, Центар је дошао до сазнања да се уз административну линију са Косовом и Метохијом налазе разне врсте мина.
Центар је, уз помоћ Норвешке народне помоћи (НПА) и ИТФ-а, обавио извиђање на том простору. Утврђено је да се мине у Бујановцу и Прешеву налазе на 10 локација, укупне површине од око 3.500.000 м2.
Центар је припремио више пројеката за разминирање и у 2012. години, након лобирања код ИТФ-а и других донатора, обезбеђена су средства за реализацију два пројекта Центра, и то једног у Прешеву, површине од 88.032 м2, за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, издвојила Влада САД, и једног у Бујановцу, површине од 75.987 м2, за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, издвојила Савезна Република Немачка.
У 2013. години, иако је Центар припремио више пројеката за разминирање мина, није било разминирања због недостатка новца за реализацију тих пројеката.
У току 2014. године реализована су два пројекта Центра за разминирање за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, обезбедила Влада САД, у општини Прешево, укупне површине од 270.616 м2.
У току 2017. године реализован је један пројекат Центра за разминирање у општини Бујановац, укупне површине 275.800 м2, за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД.
Априла 2018. године реализован је пројекат Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 113.600 м2, за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД.
У периоду септембар-децембар 2018. године, реализована су 4 пројекта Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 509.420 м2, за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД и Владе Републике Кореје.
У периоду јун-новембар 2019. године, реализована су 3 пројекта Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 606.210 м2.
Средства за реализацију једног пројекта издвојила је Влада Републике Србије, а која су, преко ITF-a, увећана средствима Владе САД и Владе Републике Кореје.
Један пројекат финансирала је Влада Јапана, уз подршку САД, преко ITF-a.
Један пројекат финансирало је Акционарско друштво „Електромрежа Србије“ – Дирекција за одржавање преносног система, Београд.
У периоду oктобар - децембар 2020. године, реализован је 1 пројекат Центра за разминирање, у општини Бујановац, укупне површине 269.280 м2.
Средства за реализацију пројекта издвојила је Влада Републике Србије, која су, преко ITF-a, увећана средствима Владе САД.
У октобру 2021. године, реализован је 1 пројекат Центра за разминирање, у општини Бујановац, укупне површине 294.230 м2. Средства за реализацију овог пројекта издвојила је Влада Републике Србије, која су, преко ITF-a, увећана средствима Владе Републике Кореје и Владе САД.
У септембру и октобру 2022. године, реализована су 2 пројекта Центра за разминирање, у општини Бујановац, укупне површине 171.500 м2. Средства за реализацију ових пројеката издвојила је Влада Републике Србије, која су, преко ITF-a, увећана средствима Владе Републике Кореје и Владе САД.
Сумња се да се у Бујановцу мине налазе на још око 390.000 м2, као и на локацијама на којима су августа 2019.године и августа 2021. године избијали пожари, а по речима очевидаца, на више места чуле су се експлозије након пожара, што указује на постојање мински експлозивних средстава на том простору. Извиђање на том простору ради потврђивања или одбацивања сумњи о његовој минираности биће обављено у наредном периоду.
Остала неексплодирана убојита средства (НУС)
Сумња се да се, након пожара и експлозија у војним магацинима (Параћин, Кралјево, Врање), ван војних објеката још увек налазе разне врсте НУС на површини од око 13.500.000 м2.
За остале локације за које се сумња да су загађене различитим врстама НУС, у току је извиђање ради прелиминарне процене ризика.
Руска државна агенција „Emercom “ је u periodu 2009 -2018. г, као помоћ Русије нашој земљи у области хуманитарног разминирања, према нашим пројектима и уз наш надзор, обавила разминирање на 12 локација у Параћину и Ћуприји, укупне површине од 5.986.060 м2, на којима је пронађено и уништено 12.826 комада разних врста НУС-а.
Водени токови
Од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се и у реци Сави и реци Дунав: (Мост Богојево – Ердут, Мост Бачка Паланка – Илок, Нови Сад 1 – узводно од моста Слобода, Нови Сад 2- низводно од железничког моста, Лука Панчево, Далековод Ритопек – Иваново, Мост Смедерево – Ковин, Лука Прахово, Шабац, Обреновац 1 – у близини термоелектране, Обреновац 2 – у близини фабрике Барич).
Сумња се да се у реци Сави на подручју села Јамена налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991-1995. године.
У Ђердапској клисури на Дунаву, на територији Србије, у близини Прахова, 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и другим убојитим средствима. На овој локацији је 2006. године обављено извиђање и утврђено је да су ту потопљена 23 брода, а да се на 4 брода налазе противбродске мине и други НУС, који отежавају пловидбу бродова тим делом Дунава и представљају сталну опасност за људе и животну средину.
За остале локације у воденим токовима Р Србије, за које се сумња да су загађене различитим врстама НУС, у току је извиђање ради прелиминарне процене ризика.
Међународна сарадња
Центар за разминирање остварује међународну сарадњу са бројним субјектима.
Сарадња са ITF-ом, као и регионална сарадња кроз разне форме рада Савета за координацију противминског деловања у југоисточној Европи, чији је Центар члан, даје добре резултате.
Након оснивања Центра, ITF је снажно подржао Центар у прво време обезбеђујући донације за обуку кадрова, техничко опремање и извиђање мински сумњивог простора, а већ 2003. године почео је са финансирањем наших пројеката за хуманитарно разминирање.
ITF и Центар су потписали Меморандум о разумевању којим се даље унапређује сарадња између Центра и ITF-а.
Центар је успоставио сарадњу и са Министарством за ванредне ситуације Руске Федерације и руском државном агенцијом „Emercom“, која већ девету годину, као помоћ Русије нашој землји, обавлја разминирање у Србији”.
Центар и руска државна агенција „Emercom“ су потписали Меморандум о узајамном разумевању којим су створене претпоставке за реализацију Програма хуманитарног раузминирања у Србији, који финансира Русија.
Финансирање хуманитарног разминирања
С обзиром да решавање проблема у вези са хуманитарним разминирањем у земљама западног Балкана дуго траје, а да се јавила потреба за разминирањем великих површина у појединим земљама Азије, Африке, Блиског истока и неких делова бившег СССР-а, интерес донатора за финансирање разминирања у региону, па и у Србији, слаби, јер донатори све више своја средства усмеравају за разминирање у земљама изван Европе.
Поред наведенога, све су израженији захтеви донатора да Србија из буџета издваја средства за операције разминирања као што то раде друге земље у региону (Србија до 2014. године није издвајала средства из буџета за те намене).
У жељи да повећа или макар да задржи досадашњи ниво донација за реализацију пројеката за разминирање у нашој земљи, Центар за разминирање Републике Србије на свим састанцима са међународним организацијама и донаторима истиче да Србија из буџета издваја средства за хуманитарно разминирање финансирајући рад Центра као државног органа који се у целости финансира из буџета, као и за рад Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова чији стручњаци скоро свакодневно широм Србије уништавају неексплодирана убојита средства, укључујући и она која се проналазе на површинама пројеката који се финансирају из донација, али да због тешке економске кризе, Србија није била у могућности да у претходном периоду из буџета финансира операције разминирања.
Међутим, и поред тога, на састанцима држава чланица Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и промета противпешадијских мина и о њиховом уништавању, који се одржавају на полугодишњем и годишњем нивоу, Србији се упућује препорука да из сопствених фондова издваја средства за разминирање чиме би слала позитивне сигнале донаторима и како би у роковима одређеним поменутом Конвенцијом извршила преузете обавезе у вези са разминирањем.
Поред наведеног, Савезна Република Немачка је отишла и корак даље, па је заузела став да ће финансирати неке пројекте за разминирање у Србији тек када Србија буде издвојила макар 10% од вредности донације коју даје Немачка.
Уколико би тај принцип применили и други донатори, то би представљало велики проблем за даље разминирање у Србији које се скоро у целости финансира из донација.
С обзиром на изнето, потребно је на различитим нивоима, па и дипломатским путем, указати донаторима да Србија чини све што је могуће да се наша землја очисти од касетне муниције, мина и другог НУС, али да имајући у виду економску ситуацију у Србији апелујемо на државе донаторе да наставе са пружањем помоћи Србији у области хуманитарног разминирања.
